Dve osobe, na različitim krajevima planete. Godina 2014.
– Da li bi ti bila interesantna saradnja sa nama?
– Da, zašto da ne.
Godinu dana kasnije.
– Hoćemo li da organizujemo saradnju?
– Da, hajde.
I tako i bi. Par online razgovora kasnije, bez dugačke prepiske, bez ubeđivanja, bez negodovanja, bez mešanja u plan i program rada pojedinaca, tek tako, jednostavno i prijatno, kao da se to radi svakog dana, ugovorena je Putospektiva kao deo zvaničnog programa drugog po redu JSFF, u sredu 11.11.2015. u Domu omladine Beograda. Ideja Japansko-srpskog festivala filma je razmena kratkometražnog filma između Srbije i Japana, dok je ideja Putospektive razmena priča, iskustava, dogodovština, saveta i razmišljanja sa putovanja. Saradnja između ta dva je dovela do Putospektive sa temom Japan koja će biti održana prvog dana festivala u sali Amerikana sa početkom od 18:00 časova. Slušaćemo i gledati fotografije iz Japana iz dva različita ugla, Vide koja je psiholog i Nikole koji je arhitekta. Vidimo se, svi ste pozvani. Dođite da zajedno slušamo o ovoj mističnoj i dalekoj zemlji.
Dvadeseta Putospektiva
Mesto: Dom omladine Beograda
Datum: Sreda, 11.11.2015.
Vreme: 18:00h
Ulaz: Besplatan
Putospektiva broj dvadeset na fejzbuku
Vida Đokić – Vratiću se u Japan
„…ni danas nisam obišla sve očekivano, ali se ni ne žurim. Ogromno je i zbunjujuće, na japanskom. „Lost in translation“ ima smisla baš. Svi mi pomažu na ulici kad ih pitam i to nekad traje i 10 minuta, njima nije teško, ali ni oni ne znaju do kraja gde su, pa pitaju Gugl i sve se reši. Strpljivo sa osmehom. Osećam se sigurno…nostalgično. Jesen je ovde savršena, najsrećnija sam u parkovima, lepo je usporiti malo.“
Iz dnevnika tokom puta
Tamo je baš čisto i ima puno drveća, tradicija je važna, religija je deo tradicije, tamo grade u vis i u zemlju, pod zemljom, voze u suprotnom smeru, pa se zbuniš kad čekaš autobus, zdravo se hrane, stepenice imaju pravce kretanja, svaka vozna stanica ima svoju muziku…
Život se dešava u vozovima i iza zatvorenih vrata. Ljudi stare sporo, žene nose cipele za broj veće, deca su prelepa, ponekad se parovi nežno uhvate za ruke. Karaoke, vau!
I svašta još nešto zanimljivo.
Japan iz ugla jednog arhitekte – Nikola Todorović
U Japan sam došao prvi put na stručnu praksu, bez velikog predznanja o kulturi i društvu, a vratio se kao jedan od najvećih poštovaoca. Čućete kako izgleda život i rad u užurbanom Tokiju, koji su neki od prvih kulturnih šokova na koje sam naišao i šta su bili najveći tabui za koje mi ljudi nisu verovali kasnije, pa su morali da guglaju.
Do sada sam bio 3 puta, učim japanski jezik i polako planiram selidbu tamo. Poseta Japanu je jedno od najintenzivnijih iskustava koje sam imao i koje me je nateralo da preispitam sve što znam o sebi kao pojedincu, profesionalcu, pripadniku nekog društva, osobi itd. Ako ništa drugo,uživaćete u izboru najlepših prizora jer se amaterski bavim fotografijom.
