Njujork – Irena i Sebastian
Seb i Irena u Njujorku
Nemoguće je nekakvim generalizacijama obuhvatiti čitav jedan grad, kamoli čitavu zemlju. Kada sledeći put čujete izraz “glupi Ameri” koji se kod nas sipa i šakom i kapom, zastanite na trenutak i zapitajte sebe, a ako možete, i osobu koja je to izjavila – na koje se tu tačno “Amere” misli? Na svih sto miliona stanovnika SAD? Ili samo na neku podgrupu? Koju? Crne, bele, žute, crvene, smeđkaste? Starosedeoce ili novopridošlice? Zatucane religiozne konzervativce ili progresivne liberale? Maloletne majke mnoštva dece koje jedva spajaju kraj sa krajem ili stivdžobse i bilgejtse? Neobrazovane dilere iz geta ili krem svetske nauke sa MIT-a ili Stenforda? Ili možda, samo možda, pak misle na sve one stotine varijacija i stepenova na skali koja leži između tih krajnosti?
Na sličan način, Njujork, sa svojih desetak miliona stanovnika (plus-minus koji milion, zavisi koga pitate, ali oscilacije su dimenzija čitavog jednog Beograda), nije jedno mesto koje može da se obuhvati nekim generalijama. Drastično se razlikuju siromašne zabiti Bronksa i Bruklina od okoline Tajms Skvera ili srca Ist Vilidža, dramatičan je kontrast betona i stakla Mehnetna i slanog peska Brajton Biča.
Pročitajte njihov blog iz Njujorka
Černobilj – Uroš
Uroševa avantura u Černobilju
– „Ideš negde na odmor?“
– „Aha, sad u maju.“
– „Jel? Pa gde ćeš?“
– „U Černobilj.“
– „Ne, ozbiljno?“
– „Ozbiljno, idem u Černobilj.“
– „Pa što tamo?!“
– „A što da ne?“
– „Ti bre nisi normalan…“
Sećam se da sam sličan dijalog imao kad sam roditeljima pre 15ak godina rekao da ću da upišem „XI Gimnaziju“. Mislim, tok razgovora i zaključak su bili tu negde. Obzirom da je ta gimnazija jedna od boljih stvari koje su mi se desile, zaključio sam da sam i sad u pravu, i da ne treba da odustajem. U stvari, išao sam u Odesu i Kijev, ali poseta Černobilju je odmah bila ucrtana u raspored.
U prilog ideji da odem na izlet u „zonu“ išlo je dosta toga.
Kao prvo, odavno sam ćelav, tako da ne moram da brinem da će mi kosa opasti. Dobro, ima je još pomalo, ali nije kao da brinem zbog toga. Drugo, većina ljudi je bila protiv moje zamisli, a ako je većina protiv nečega onda je to nešto verovatno dobro, jer većina uglavnom nema pojma. Treće, ako sam već u Kijevu, ne iskoristiti priliku za „Černobiljsku turu“ bio bi greh…
Safari u Africi – Taja i Vlada
Zaglavljeni u Africi
Tek nakon 3 godine pričamo o našoj avanturi u Africi kada smo se sami, u rentiranom vozilu, zaglavili u sred nacionalnog parka Masai Mara, bez jednostavnog načina da objasnimo rendžerima parka gde se nalazimo i kako da dođu da nas izbave. Sedeli smo u vozilu 8h, dok je kiša pljuštala i punila korito reke, okruženi žirafama i slonovima koji su nam se znatiželjno približavali i pitali šta mi tu radimo.
To je bio naš drugi safari, ali ovog puta u Keniji. Prethodni opstanak uživo smo pratili u Tanzaniji 2007 godine, kada smo varali na kilometraži, posmatrali bušmane kako jedu ptičice manje od vrabaca i puše marihuanu, kampovali po kiši i blatu, jeli pasulj iz konzerve 3 dana uzastopno i radovali se nastavku puta autobusom ka Dar es Salamu i rajskom ostvru, Zanzibaru.
Nova godina u vozu i bizarnosti Skoplja – Bjuti (Uroš II) i Jovan Hadži
Dedamrazovi u vozu
Na čuveno pitanje: „Gde ćeš za novaka?”, odgovarao sam „U voz”. Tako, dok su sagovornici mislili da je to neki novi klub njihovo iznenađenje je zapalo u petlju beskraja kada su konačno shvatili da ću Novu godinu stvarno provesti u putu.
Nakon osećaja gušenja od novogodišnjih i običnih žurki, kao neko ko ih je svojevremeno i organizovao, osetio sam da je vreme za promenu načina kalendarskog delovanja. Srećom, ideja nije poticala od mene – ali oko mene je dovoljno ljudi da se ideja sprovede u delo. Nesrećom , umalo da izazovem rat.
Ovo će biti velika antička priča.
Novogodišnja priča iz tri dela na blogu:
– Prvi deo
– Drugi deo
– Treći deo