Putospektiva broj dva

Nastavljamo dalje sa organizacijom Putospektive. Prva Putospektiva je prošla putospektakularno te se svi radujemo novom druženju. Ovog puta tri nove priče.

Ruža i Katarina – Zanzibar

Ruža i Katarina pričaju o Zanzibaru

– ”Na Zanzibar”, odgovorile smo sve tri ko iz topa.

– “Aha, važi”, prokomentarisali su ostali.

I stvarno,  niko nam nije verovao. Čak ni kad smo kupile karte. Moja mama je rekla da nisam normalna, da drugo od mene nije ni očekivala i da sam ista otac (naravno), jer samo dvoje ljudi poznaje su toliko nenormalni da „krenu bogu iza tregera dok ceo svet normalno letuje u Grčkoj“.

Pet meseci kasnije, kad smo se vratile, i dalje su mnogi bili u neverici, a i šoku, s obzirom na činjenicu da smo nas tri same, bez ikakvog agencijskog aranžmana krenule put Afrike na putovanje života. Nakon skoro tri godine i pređenih ko zna koliko kilometara po belom svetu, i dalje tvrdim da je to bilo putovanje života.

Priču o Zanzibaru ću započeti pričom o Keniji i Tanzaniji, jer svemu onome što smo doživele na tom prelepom ostrvu su prethodili zanimljivi događaji iz pomenute dve zemlje. Kako smo tankerom, nas i crnaca trista miliona, došle na ostrvo, pile „šampon“ sa lokalcima, zamalo glavu izgubile na plaži,  i sve o ostrvu začina, prelepih plaža, Masai plemena, prevoza zvanog “Dala dala” i rodnoj grudi čuvenog Fredija Merkjurija ću pokušati da vam ispričam u tih 30 minuta.Biće zanimljivo, obećajam :).

Nebojša – 40 dana vozom po USA

Nebojša u USA

Kako uklopiti Business and Pleasure kad vam već daju takav tip vize?

Posle dugo razmišljanja rešio sam da kupim tridesetodnevnu kartu za Amtrak železnički sistem i tako se vozom provozam uzduž i popreko po USA.

Budući da sam dosta novca dao za put do i po USA onda mi je trebao neki povoljan ili još bolje besplatan smešatj. Couch Surfing i prijatelji od ranije su se odlično uklopili u tu priču 🙂

Kada nekom kažem da sam proveo u vozu od Chicaga do San Franciska 52 sata dobijam čudne poglede, a šta sam ja video tokom te vožnje i ostalih pogledajte kroz moje fotografije.

Ukratko: 40 dana vozom – New York, Chicago, San Francisco, San Diego, Senta Cruz, Los Angeles, Las Vegas, Grand Canyon, Kansas City, Sant Louis, Austin, San Antonio, New Orleans, Washington, New York.
Sve fotografije su napravljene analognim apratom: 43 rolne filma za 40 dana.

Relja – Camino de Santiago hodočašće u Španiji

Relja i 800km ispred njega

N: Ehej, imam predlog. Jesi li čuo za Camino de Santiago?
R: Ne?
N: To je jedno hodočašće u Španjolskoj, jedno od tri velika u Evropi. Šta misliš da ga ovog leta uradimo?
R:O čemu se tačno radi?
N: 800 kilometara pješačenja, od granice sa Francuskom do skoro samog zapada zemlje.
R: Vau. Ajde!

Tako je otprilike odlučeno da naredno leto provedemo mesec dana hodajući preko španskih brda, planina, ravnica i dolina. Naravno, nakon tog prvog razgovora su usledile pripreme, nabavka opreme, nabeđivanje sa roditeljima (,,Ideš gde?! Da radiš šta?!), ali ceo taj proces pred put je prošao neobično bezbolno. Nikola, Antun i ja smo početkom jula 2006. krenuli na pešačenje preko Španije!

Šta smo sve doživeli na putu? Osim krajnje raznovrsne geografije i vremenskih (ne)prilika, imali smo priliku da šetamo u našem triu, zajedno sa drugim ljudima, nasamo… upoznali smo vrlo šarenu ekipu ljudi, od ruske emigrantkinje koja je šetala sa svojim 18-godišnjim sinom do veselog francuskog 60-godišnjaka-teškog rasiste kojem je ovo treće po redu hodočašće i koji je nosio duplo više stvari od nas i bio duplo brži od nas. Gledali smo oblake ispod sebe dok smo prelazili Pirineje, izbegavali smo pijane Australijance u ludnici zvanoj San Fermin (festival u Pamploni u okviru kojeg se trči sa bikovima), delili smo obrok u ruševinama samostana u kojem su smeštaj i hrana besplatni…

Paralelno sa pešačenjem dešavalo se i putovanje u našim glavama – suočavanje sa svojim tripovima, nadama, željama, planovima, razmišljanjima… Mesec dana hodanja u kojem se uglavnom ne dešava ništa zapravo daje dosta vremena da se u duši desi svašta.

Vidimo se u subotu 🙂