I došla je na red jubilarna 15. Putospektiva koja će u isto vreme biti i rođendanska. Slavimo drugi rođendan i to najpre zahvaljujući vama, jer ste verovali i bili odlična podrška. Mnošto interesantnih gostiju, priča, poznanstava, povezivanja, druženja, iskustava. Pa da proslavimo i treći zajedno :).
Imamo čast da ugostimo i Borisa Maksimovića, aka Hodoljuba koji dolazi iz Banjaluke i donosi sa sobom svoju knjgu “Hadžiluk plemenitom snu” te ćete biti u mogućnosti da je kupite na licu mesta po ceni od 600 dinara. Više o knjizi ovde.
Petnaesta Putospektiva
Mesto: “Rex”, Jevrejska 16, Beograd
Datum: Subota, 7.3.2015.
Vreme: 19:00h
Ulaz: 100 dinara
Putospektiva broj petnaest na fejzbuku
Simonida Dragaš – Speleologija
Od kada sam 2009. godine otkrila speleologiju ni jedno letovanje (dobro, ni zimovanje) jednostavno više nije moglo da prođe bez toga. Tako beše i leta 2013. godine kada sam odlučila da napravim turu od Beljanice do Rtnja te obiđem ono što se na tom potezu obići može. U tom poduhvatu učestvovalo je nas desetak i beše to spoj pećinarenja i laganog planinarenja u nomadskom stilu. Deset dana su se avanture nizale jedna za drugom počev od nezvanih gostiju u kampu na vrhu Beljanice, preko kupanja na vodopadu, zaboravljanja patika na jelci, noćnog uspona na Rtanj i čekanja Sunca na južnoj strani (samo je došlo do nesporazuma, časna reč :)), konja koji trče po mesečini, kvara na kolima, obilaska jedne od najlepših pećina Srbije… Selili smo na svaka dva dana na novo mesto i uživali u onome što ono nosi.
Sve ovo su samo segmenti jedne, za mene sjajne, avanture a ostatak priče možete čuti uživo na Putospektivi u martu.
Ostale avanture mudro beležim na blogu najviše da ih sama ne bih zaboravila a i nadam se da nekome mogu da posluže makar kao inspiracija da učini nešto slično (ukoliko već nije) 🙂
Jovana Ružičić – Etiopija
Ljudi imaju različite snove… sanjaju o Londonu, Parizu, Njujorku, Tokiju…a ja sam sanjala o Adis Abebi. Dođite da čujete kako smo se nas tri, iz Beograda, Vašingtona i Barselone, organizovale i mimoišle na mestu gde se pije najbolji teđ, Etiopsko vino (koje nije vino) od meda, koje nam je preporučio etiopski novinar preko tvitera, kako smo videle prizore od kojih zastaje dah, upoznale čoveka koji nije odustao od svojih snova, obišle četiri, od ukupno devet mesta u Etiopiji, sa UNESCO liste svetske kulturne baštine, kako smo se snašle na aerodromima sa kojih avioni poleću kada se skupe putnici.
Dođite da zajedno slušamo etiopske Spice Girls, poredimo kulture i razbijamo stereotipe koje ljudi imaju kada se spomene Etiopija.
Boris Maksimović – Hodoljub
Sve je počelo negdje februara 2008. Prvo putovanje u Italiju. Venecija, Rim, Firenca. Mnogo kulture za nekoga ko je do tada od inostranstva obišao samo Grčku, a i to na ekskuziji sa srednjom školom. Sredinom te iste godine dobio sam stipendiju za usavršavanje jezika u Italiji. Mjesec dana u Italiji zna da ostavi traga na čovjeku. E tada je već nastupila promjena. Jednostavno, nisam mogao duže od par mjeseci da budem prikovan na jednom mjestu. Nije bilo bitno gdje idem, bitno je samo da negdje idem. Tad sam bio na fakultetu, opcija je bilo, jeftinih ekskurzija, razmjena studenata, studijskih putovanja, seminara ili jednostavno – putovanja koju su cilj sama sebi. Nisam birao, samo sam prihvatao sve.
Nakon nekog vremena shvatiš da si već istačkao dosta mjesta na mapi, ali su ti se i horizonti proširili, pa ti se čini da, u stvari, ništa nisi ni vidio. Od najjužnije tačke Italije, pa do Švedske, od Andaluzije do Turske, čini ti se da si prekrstario Evropu, ali Evropa je malena, nisi ti bog zna šta ni proputovao, kad malo bolje razmisliš. Ali si stekao naviku da to što si vidio ponovo proživljavaš kroz putopise i nakon nekog vremena uvidiš da si nagomilao tekstova dovoljno za knjigu.
E, o toj knjizi ću da vam pričam kad se vidimo.