Putospektiva broj četiri

Putospektiva 4 najava

Ovog meseca sam na osnovu tema, zemalja i njihovih raznolikosti iskoristila priliku i odabrala moju omiljenu boju za najavnu fotku  - šarenu.
Kao i prošlog meseca, slušaćemo priče u baletskoj sali, pa ko bude inspirisan, ima strunjače i šipke, muziku ponesite sami.

Za vas nove i vas koji još uvek niste naučili adresu napamet:
Adresa: Kralja Petra 71, Beograd (preko puta hotela Royal, na vratima je već prepoznatljiv putospektiva-kaz).
Datum: 15.6.2013.
Vreme: 20:00h

A kao i do sad, tu je i facebook event.

Prateći putanju sunca1, predstavljamo vam tri nove priče.

Jelena i Tibor – Autostoperski vodič kroz Bliski istok

Tibor i Jelena

Jelena Raketić i Tibor Miglinci na istoku

-Stigao sam u Istanbul u Putničku kuću i sad nemam s kim da idem dalje u Gruziju i Iran. Moj saputnik je morao da se vrati u Srbiju, baba mu je slomila kuk.
- Tibore, batali kukanje, putuješ! – reče mi drugar.
- Stvarno?
- Ideš u Gruziju!
- Otkud vi to znate?
- Ideš sa Jelenom. Samo to ona još ne zna…

Tako se Jelenin put od planiranih 7 dana upetostručio, a Tiborova ruta malo modifikovala.
Preko pola Turske i drevne Kapadokije, gde srećemo Alena i Šejlu iz Sarajeva koji nas nagovaraju da idemo sa njima do severnog dela Iraka, preko Gruzije i Jermenije, pa natrag ka Istanbulu.

Pričaćemo o autostoperskom iskustvu, o doživljajima i običajima, gostoljubivosti i strahovima. Da li je spavanje pod zvezdama na polju manje udobno od mekanog kreveta. Kako izgledaju vulkanske stene u Kapadokiji. Da li smo bili u Iraku ili Kurdistanu. Ko nas je sve primio u svoj dom raširenih ruku. Koja mesta i ljudi su nam zauvek ostali u sećanju. Kako sporednim putem stići do Gruzije, a šta od specijaliteta probati u Jermeniji.

Sekelj Tibor tvrdio je da ko god kreće na put, mora se osloboditi što više predrasuda, svestan toga da je nemoguće rešiti ih se skroz.

Irena i Sebastian – Norveško leto

Irena Radinović i Sebastian Adanko na severu

Irena Radinović i Sebastian Adanko na severu

Norveška.

Zemlja fjordova, trolova i nafte. Zemlja polarnih medveda, vikinga i najcrnjeg metala. Zemlja akvavita, lutefiska i smalahove. Zemlja koju smo oduvek želeli da posetimo, a u leto 2011. godine nam se ukazala i prilika, kada nas je dobra drugarica pozvala u goste u Stavanger.

Izgledalo je da će to da bude savršeno letovanje, daleko od dosadnih subtropskih destinacija na koje smo navikli, dve nedelje u avgustu provedene pod suncem koje zalazi tek kasno uveče – spakovali smo čak i kupaće gaće, da iskoristimo obližnju plažu i brčnemo se u Severnom moru. Karte su bile kupljene, torbe manje-više spakovane, putnici spremni, a sestra i roditelji mirni znajući da po prvi put u dužem periodu putujemo u uređenu, kulturnu, zapadnu zemlju gde ćemo biti bezbedni. A onda je 22. jula Andres Brejvik detonirao bombu pred Vladom Norveške, i potom se zaputio da ustreli desetine mladih na ostrvu Utoja.

Pošto smo navikli na život u nestabilnom području, to nas nije pokolebalo. Ignorišući nanovo uznemirene sestru i roditelje ipak smo se zaputili na daleki sever. Videli smo fjordove, trolove i naftu, nismo videli polarne medvede, vikinge i nacrnji metal, aktivno smo izbegli akvavit, lutefisk i smalahove, i uspešno se vratili da vam pričamo o svemu tome.

Vasko – 115 dana južnoameričkog putovanja

Vasko Lukinić u južnoameričkoj avanturi

Vasko Lukinić na zapadu

Mart 2010…

Užasan dan na poslu, muka mi je od svega, kupujem flašu vina…i slučajno pronalazim jeftinu kartu do Lime. Posle treće čaše vina, činim sudbonosni klik, karta je kupljena i sledeća dva meseca sa uzbuđenjem iščekujem trenutak kada ću kročiti u “novi svet”, a ne mogu ni da naslutim šta me sve čeka. 115 dana putovanja kroz 7 zemalja -nebrojena mesta, ljudi, predeli, ukusi, mirisi, boje …

Za ovaj put nekoliko priča: kako izgleda izgubiti se na putu do Maču Pikčua i noću bauljati po džungli, priča o strašnom rudniku u Boliviji, o čudnoj zemlji Paragvaju i kako postići besmrtnost duše i okajati grehe u nekoj od alternativnih “crkvi” u Brazilu.


1. Posmatrajući iz perspektive Putospektive